Ne možeš preći okean dok ne skupiš hrabrost da izgubiš obalu iz vida
Tajni recept za uspeh ne postoji. Ne postoji ni univerzalni odgovor na pitanja koja sebi postavljaš kada odlaziš u Ameriku tokom leta. Moja iskustva možda mogu da ti koriste.
Ono što se tebi nudi je prilika da provedeš leto na drugačiji način, da stekneš radne navike, da se osamostališ. Uvidećeš da novac koji sada dobijaš od roditelja nije lako zaraditi. Sopstvenim trudom možeš realizovati svoje želje. Nakon svega toga, na svet počneš da gledaš drugi očima. Postaneš svestan svojih potencijala.
Prilika ne znači da će se sve to zaista i dogoditi. Suština je u tvojoj spremnosti. Nekada nije lako, ali sve što si uložio donosi neizmerno zadovoljstvo.
Iako su obaveze u svakom novom danu bile gotovo iste, moje viđenje njih se iz dana u dan menjalo.
Alarm je svakog dana zvonio u 6:45. Često sam pomišljala da bi bilo bolje ostati u krevetu. Znala sam da moram da ustanem. Zatim pripremanje doručka, ručka, pakovanje ranca za posao. Jutra su mi u početku teško padala. Vremenom sam se navikla.
Iz kuće sam izlazila žurno trudeći se da stignem na metro. Dešavalo se i da zakasnim na posao. Uz dobru organizaciju, greške su postale sve ređe.
Po dolasku na posao počinjala sam sa svojim zaduženjima. Na bazenu na kom sam radila bilo je dosta različitih ljudi. Osećala sam teret svih njihovih očekivanja. Nisam se pitala da li mogu, već kako mogu da postignem zadovoljstvo svakog od njih. Imala sam razumevanja za njihove zahteve i trudila sam se da ih što bolje spoznam. Oni su uvideli moj trud. Posao više nije bio težak. Radila sam sa zadovoljstvom. Dolazila sam sa osmehom na licu. Zavolela sam ih. Osećaj pripadnosti nadomestio mi je nedostatak porodice i prijatelja. Shvatila sam njihov sistem pravila čije poštovanje nije bilo samo obaveza, već olakšan sistem funkcionisanja. Zamerke nisam doživljavala lično. One su mi pomogle da svoj rad učinim boljim.
Kada sam imala slobodnog vremena koristila sam ga da pozovem brata, sestru, roditelje, prijatelje. Roditelji i dalje previše brinu i žele da čuju svaki delić mog dana, a ja nekada i nemam vremena za to. Bila sam strljiva, znala sam da i ja njima nedostajem.
Prijatelji uglavnom misle da sam na četvoromesečnoj ekskurziji i da mi dolari padaju sa neba. Pričali su mi kako izlaze, slave rođendane, druže se. Obuzimala me je seta. Na trenutak sam želela da sam sa njima. A, onda shvatim da se i meni dešavaju divne stvari.
Posle napornog dana odlazim kući. Ne čeka me večera, kupatilo je zauzeto, stan je poprilično u haosu. Dešavalo se da me to nekada iznervira. E, tako izgleda samostalan život. Dogovorom smo ga ipak uredile na najbolji način. U tom stanu delili smo teškoće na koje smo nailazili, radovali smo se zajedno, prepričavali smo različite događaje, ostajali smo budni do kasno u noć iako smo svi ustajali rano, planirali smo zajednička putovanja.
Početak je, znaš, uvek težak, ali vremenom se navikneš. Za ono što zaista želiš potrebno je vreme, spremnost i kompromis.
Iskustvo ti se ne zadesi samo od sebe. To je način na koji si se snašao u situaciji u kojoj si bio. Najbolje što si iz toga dobio i lekcija koju si neuspehom naučio.
Očekivanje se nikada neće ostvariti ako sam nisi spreman da ga ostvariš.
Stvarnost je srednje rešenje, kompromis između željenog i postignutog. Potrebno je da ostvariš kompromis, najpre sa samim sobom, a zatim i sa ljudima koji te okružuju i situacijama koje ti se nameću. Tada ćeš početi da gradiš trenutke koji će tvoje leto učiniti nezaboravnim.
Nije do Amerike, posla, sreće da se zadesiš na određenom mestu, tuđeg iskustva ili saveta.
Do tebe je!
Katarina Kolašinac
Related posts
